Cm D7 Gm D# Cm D7 Gm
Gm Cm
Спалио је јули сено, а Тиса незапмћено опала...
F B D7
И открила спруд крај шлепа ко створен за њена лепа стопала.
Gm Cm
Стари јој је био лађар, полурумун-полумађар, бесни кер...
D# D7 Gm
Ал` према мени никад зао, некако је знао да му волим кћер.
Бодом ситним као презла моја име је извез`ла стидљиво...
Плавим концем на гаћице и под карнер спаваћице, једва видљиво.
Скрила чамац млада трска коју можеш са два прста повити.
Молила се Богу суше да што дуже не да им отпловити. G
Cm D7 Gm D#
Ту ноћ је Тиса надошла, а на њој ношња раскошна...
F B D7
Само сандалице, прстенчић и у коси венчић од ивањског цвећа.
Cm D7 Gm D#
Па ипак, није несрећа, што ме се она не сећа. Ма какви.
Cm D7 Gm
Несрећа је што се ја ње сећам...
Наставила вода расти, није хтела наглас касти, а знала је..
Другог јутра све по старом, ал` никад да с лађе Гаров залаје?
Заклела ме да је чекам, да ће ме се цела века сећати.
На промаји жар малакше... Има л` ишта лакше нег` обећати?
Ноћ кад је Тиса надошла, на њој ношња раскошна...
Само сандалице, прстенчић и у коси венчић од ивањског цвећа.
Па ипак, није несрећа, што ме се она не сећа. Ма какви.
Несрећа је што се ја ње сећам...
Nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!